registrovana u više od 40 zemalja

Nova podvrsta omikrona BA.2 brzo se širi

U Danskoj, Velikoj Britaniji i još četrdesetak zemalja širi se nova podvrsta omikrona BA.2. Još nije jasno kakve su njene karakteristike. Istovremeno, kompanije Bajontek i Fajzer ubrzano rade na vakcini protiv omikrona.

Nova podvrsta omikrona BA.2 brzo se širi

U Danskoj, Velikoj Britaniji i još četrdesetak zemalja širi se nova podvrsta omikrona BA.2. Još nije jasno kakve su njene karakteristike. Istovremeno, kompanije Bajontek i Fajzer ubrzano rade na vakcini protiv omikrona.
Pozicija: 6
Izvor vijesti: DW
Podnaslov: registrovana u više od 40 zemalja
Tizer: U Danskoj, Velikoj Britaniji i još četrdesetak zemalja širi se nova podvrsta omikrona BA.2. Još nije jasno kakve su njene karakteristike. Istovremeno, kompanije Bajontek i Fajzer ubrzano rade na vakcini protiv omikrona.
Prva polovina vijesti:

Već od prvog soja omikrona BA.1 poznato je da se brže širi nego raniji sojevi korona-virusa. Sad se pojavila i podvrsta BA.2. Njime se u Velikoj Britaniji u prvih deset dana januara zarazilo najmanje 400 ljudi. Njegovo postojanje dokazano je već u više od 40 zemalja.

Spisak PANGO navodi da je 79 odsto do sada dokazanih infekcija tim sojem potvrđeno u Danskoj. Nakon toga slijede Velika Britanija (šest odsto), Indija (pet odsto), te Švedska i Singapur po dva odsto. Pritom bi trebalo napomenuti da otkrivanje toga soja virusa zavisi od sposobnosti laboratorija u pojedinim zemljama.

Koliko je opasan omikron BA.2?

Brzo širenje nove podvrste ukazuje na to da bi ona mogla da bude još zaraznija nego prva varijanta omikrona BA.1. Britanska zdravstvena agencija (UK Health Security Agency, UKHSA) svrstala je BA.2 među „sojeve koji se posmatraju“.

"U prirodi virusa je da se razmnožavaju i pritom mutiraju“, podsjeća Mera Čand, direktorka u Britanskoj zdravstvenoj agenciji. "Zato se može očekivati da će biti još sojeva dok traje pandemija".

S obzirom na to da zdravstvene ustanove istražuju genetsku strukturu virusa, moguće je identifikovati nove sojeve i procijeniti koliko su nove mutacije opasne.

Analiza podvrste BA.2 još je u toku.

"Još nema sigurnih dokaza da BA.2 izaziva teži tok bolesti nego BA.1“, kaže Čand.

Zbog novih mutacija – važno je vakcinisati se

Britanski ministar zdravlja Sadžid Džavid naglašava da pojava novog soja pokazuje koliko je važno vakcinisanje.

"Ohrabrujem sve da zaštite sebe i svoje bližnje i da sada prime buster-dozu", dodaje.

Francuski epidemiolog Antoan Flao izjavio je za novinsku agenciju AFP: "Ono što nas iznenađuje jeste brzina kojom se ova podvrsta, koja u velikom obimu cirkuliše u Aziji, proširila u Danskoj".

Infekcije podvrstom BA.2 do sada nisu imale teži tok od podvrste BA.1. I francuski ministar zdravlja Olivije Veran opušteno gleda na pojavu nove podvrste soja omikron. "Trenutno znamo da BA.2 manje-više odgovara karakteristikama koje znamo kod omikrona“, izjavio je on za AFP.

Da li prijeti opasnost od rekombinacije delte i omikrona?

Njemački virusolog Kristijan Drosten s berlinske univerzitetske klinike Šarite naglasio je u razgovoru za njemačku radio-stanicu Dojčandfunk da bi se spajanjem delte s jednom od podvrsta omikrona mogao da se razvije još opasniji virus. Omikron ima određene mutacije na površinskom proteinu, takozvanom spajk-proteinu, uz pomoć kojih lakše može da zaobiđe imuni sistem tijela.

Naročito opasna bi mogla da bude rekombinacija virusa koji bi nosio spajk-protein omikrona, a ostatak genoma od soja delta, rekao je Drosten. To bi značilo povezivanje najjačih osobina dvaju sojeva. „Tako nešto postoji, to je već opisano, i zato moramo da strahujemo da bi tako nešto moglo da se dogodi“, izjavio je Drosten.

Nedavno je jedan naučnik sa Kipra izvijestio o novoj vrsti virusa nazvanoj „deltakron“, ali je moguće da se tu radilo o grešci, kažu naučnici.

Prilagođavanje vakcine

Naučnici su, međutim, uvjereni da prilagođavanjem vakcina mogu da stanu na kraj i takvim novim sojevima. Njemački proizvođač Bajontek (BioNTech) i njegov američki partner Fajzer (Pfizer) počeli su sa kliničkom studijom vakcine prilagođene omikron-soju. Pritom bi trebalo da bude provjerena njena bezbjednost, podnošljivost i efikasnost, saopštile su te firme.

U studiji učestvuje 1.420 osoba koje su podijeljene u tri grupe. U prvoj grupi od oko 600 ljudi su oni koji su prije 90 do 180 dana primili dvije doze vakcine i koji će sada dobiti jednu ili dvije doze vakcine prilagođene soju omikron. Podjednako velika je i druga grupa u kojoj su oni koji su dobili i buster-dozu, a koji će dobiti još jednu standardnu dozu vakcine ili jednu dozu vakcine prilagođene soju omikron. U trećoj grupi je oko 200 nevakcinisanih ljudi i onih koji do sada nisu oboljeli od kovida 19. Oni će dobiti tri doze nove vakcine prilagođene omikronu.

Evropska agencija za lekove EMA nije saopštila da li smatra da je uopšte potrebna vakcina prilagođena omikronu, ali Bajontek i Fajzer su još pre dve nedelje objavili da su počeli da proizvode vakcinu prilagođenu za novi soj korona-virusa. Očekuju da će do kraja marta ili početka aprila proizvesti 50 do 100 miliona doza vakcine. A svoje proizvodne kapacitete za ovu godinu Bajontek i Fajzer procenjuju na oko četiri milijarde doza.

Napiši komentar
Izvor vijesti: DW
| *
Pozicija: 6
Izvor vijesti: DW
Podnaslov: registrovana u više od 40 zemalja
Tizer: U Danskoj, Velikoj Britaniji i još četrdesetak zemalja širi se nova podvrsta omikrona BA.2. Još nije jasno kakve su njene karakteristike. Istovremeno, kompanije Bajontek i Fajzer ubrzano rade na vakcini protiv omikrona.
Prva polovina vijesti:

Već od prvog soja omikrona BA.1 poznato je da se brže širi nego raniji sojevi korona-virusa. Sad se pojavila i podvrsta BA.2. Njime se u Velikoj Britaniji u prvih deset dana januara zarazilo najmanje 400 ljudi. Njegovo postojanje dokazano je već u više od 40 zemalja.

Spisak PANGO navodi da je 79 odsto do sada dokazanih infekcija tim sojem potvrđeno u Danskoj. Nakon toga slijede Velika Britanija (šest odsto), Indija (pet odsto), te Švedska i Singapur po dva odsto. Pritom bi trebalo napomenuti da otkrivanje toga soja virusa zavisi od sposobnosti laboratorija u pojedinim zemljama.

Koliko je opasan omikron BA.2?

Brzo širenje nove podvrste ukazuje na to da bi ona mogla da bude još zaraznija nego prva varijanta omikrona BA.1. Britanska zdravstvena agencija (UK Health Security Agency, UKHSA) svrstala je BA.2 među „sojeve koji se posmatraju“.

"U prirodi virusa je da se razmnožavaju i pritom mutiraju“, podsjeća Mera Čand, direktorka u Britanskoj zdravstvenoj agenciji. "Zato se može očekivati da će biti još sojeva dok traje pandemija".

S obzirom na to da zdravstvene ustanove istražuju genetsku strukturu virusa, moguće je identifikovati nove sojeve i procijeniti koliko su nove mutacije opasne.

Analiza podvrste BA.2 još je u toku.

"Još nema sigurnih dokaza da BA.2 izaziva teži tok bolesti nego BA.1“, kaže Čand.

Zbog novih mutacija – važno je vakcinisati se

Britanski ministar zdravlja Sadžid Džavid naglašava da pojava novog soja pokazuje koliko je važno vakcinisanje.

"Ohrabrujem sve da zaštite sebe i svoje bližnje i da sada prime buster-dozu", dodaje.

Francuski epidemiolog Antoan Flao izjavio je za novinsku agenciju AFP: "Ono što nas iznenađuje jeste brzina kojom se ova podvrsta, koja u velikom obimu cirkuliše u Aziji, proširila u Danskoj".

Infekcije podvrstom BA.2 do sada nisu imale teži tok od podvrste BA.1. I francuski ministar zdravlja Olivije Veran opušteno gleda na pojavu nove podvrste soja omikron. "Trenutno znamo da BA.2 manje-više odgovara karakteristikama koje znamo kod omikrona“, izjavio je on za AFP.

Da li prijeti opasnost od rekombinacije delte i omikrona?

Njemački virusolog Kristijan Drosten s berlinske univerzitetske klinike Šarite naglasio je u razgovoru za njemačku radio-stanicu Dojčandfunk da bi se spajanjem delte s jednom od podvrsta omikrona mogao da se razvije još opasniji virus. Omikron ima određene mutacije na površinskom proteinu, takozvanom spajk-proteinu, uz pomoć kojih lakše može da zaobiđe imuni sistem tijela.

Naročito opasna bi mogla da bude rekombinacija virusa koji bi nosio spajk-protein omikrona, a ostatak genoma od soja delta, rekao je Drosten. To bi značilo povezivanje najjačih osobina dvaju sojeva. „Tako nešto postoji, to je već opisano, i zato moramo da strahujemo da bi tako nešto moglo da se dogodi“, izjavio je Drosten.

Nedavno je jedan naučnik sa Kipra izvijestio o novoj vrsti virusa nazvanoj „deltakron“, ali je moguće da se tu radilo o grešci, kažu naučnici.

Prilagođavanje vakcine

Naučnici su, međutim, uvjereni da prilagođavanjem vakcina mogu da stanu na kraj i takvim novim sojevima. Njemački proizvođač Bajontek (BioNTech) i njegov američki partner Fajzer (Pfizer) počeli su sa kliničkom studijom vakcine prilagođene omikron-soju. Pritom bi trebalo da bude provjerena njena bezbjednost, podnošljivost i efikasnost, saopštile su te firme.

U studiji učestvuje 1.420 osoba koje su podijeljene u tri grupe. U prvoj grupi od oko 600 ljudi su oni koji su prije 90 do 180 dana primili dvije doze vakcine i koji će sada dobiti jednu ili dvije doze vakcine prilagođene soju omikron. Podjednako velika je i druga grupa u kojoj su oni koji su dobili i buster-dozu, a koji će dobiti još jednu standardnu dozu vakcine ili jednu dozu vakcine prilagođene soju omikron. U trećoj grupi je oko 200 nevakcinisanih ljudi i onih koji do sada nisu oboljeli od kovida 19. Oni će dobiti tri doze nove vakcine prilagođene omikronu.

Evropska agencija za lekove EMA nije saopštila da li smatra da je uopšte potrebna vakcina prilagođena omikronu, ali Bajontek i Fajzer su još pre dve nedelje objavili da su počeli da proizvode vakcinu prilagođenu za novi soj korona-virusa. Očekuju da će do kraja marta ili početka aprila proizvesti 50 do 100 miliona doza vakcine. A svoje proizvodne kapacitete za ovu godinu Bajontek i Fajzer procenjuju na oko četiri milijarde doza.

Napiši komentar
Izvor: DW
*

Nova podvrsta omikrona BA.2 brzo se širi
Ilustracija, foto: Twitter
Ilustracija, foto: Twitter

Već od prvog soja omikrona BA.1 poznato je da se brže širi nego raniji sojevi korona-virusa. Sad se pojavila i podvrsta BA.2. Njime se u Velikoj Britaniji u prvih deset dana januara zarazilo najmanje 400 ljudi. Njegovo postojanje dokazano je već u više od 40 zemalja.

Spisak PANGO navodi da je 79 odsto do sada dokazanih infekcija tim sojem potvrđeno u Danskoj. Nakon toga slijede Velika Britanija (šest odsto), Indija (pet odsto), te Švedska i Singapur po dva odsto. Pritom bi trebalo napomenuti da otkrivanje toga soja virusa zavisi od sposobnosti laboratorija u pojedinim zemljama.

Koliko je opasan omikron BA.2?

Brzo širenje nove podvrste ukazuje na to da bi ona mogla da bude još zaraznija nego prva varijanta omikrona BA.1. Britanska zdravstvena agencija (UK Health Security Agency, UKHSA) svrstala je BA.2 među „sojeve koji se posmatraju“.

"U prirodi virusa je da se razmnožavaju i pritom mutiraju“, podsjeća Mera Čand, direktorka u Britanskoj zdravstvenoj agenciji. "Zato se može očekivati da će biti još sojeva dok traje pandemija".

S obzirom na to da zdravstvene ustanove istražuju genetsku strukturu virusa, moguće je identifikovati nove sojeve i procijeniti koliko su nove mutacije opasne.

Analiza podvrste BA.2 još je u toku.

"Još nema sigurnih dokaza da BA.2 izaziva teži tok bolesti nego BA.1“, kaže Čand.

Zbog novih mutacija – važno je vakcinisati se

Britanski ministar zdravlja Sadžid Džavid naglašava da pojava novog soja pokazuje koliko je važno vakcinisanje.

"Ohrabrujem sve da zaštite sebe i svoje bližnje i da sada prime buster-dozu", dodaje.

Francuski epidemiolog Antoan Flao izjavio je za novinsku agenciju AFP: "Ono što nas iznenađuje jeste brzina kojom se ova podvrsta, koja u velikom obimu cirkuliše u Aziji, proširila u Danskoj".

Infekcije podvrstom BA.2 do sada nisu imale teži tok od podvrste BA.1. I francuski ministar zdravlja Olivije Veran opušteno gleda na pojavu nove podvrste soja omikron. "Trenutno znamo da BA.2 manje-više odgovara karakteristikama koje znamo kod omikrona“, izjavio je on za AFP.

Da li prijeti opasnost od rekombinacije delte i omikrona?

Njemački virusolog Kristijan Drosten s berlinske univerzitetske klinike Šarite naglasio je u razgovoru za njemačku radio-stanicu Dojčandfunk da bi se spajanjem delte s jednom od podvrsta omikrona mogao da se razvije još opasniji virus. Omikron ima određene mutacije na površinskom proteinu, takozvanom spajk-proteinu, uz pomoć kojih lakše može da zaobiđe imuni sistem tijela.

Naročito opasna bi mogla da bude rekombinacija virusa koji bi nosio spajk-protein omikrona, a ostatak genoma od soja delta, rekao je Drosten. To bi značilo povezivanje najjačih osobina dvaju sojeva. „Tako nešto postoji, to je već opisano, i zato moramo da strahujemo da bi tako nešto moglo da se dogodi“, izjavio je Drosten.

Nedavno je jedan naučnik sa Kipra izvijestio o novoj vrsti virusa nazvanoj „deltakron“, ali je moguće da se tu radilo o grešci, kažu naučnici.

Prilagođavanje vakcine

Naučnici su, međutim, uvjereni da prilagođavanjem vakcina mogu da stanu na kraj i takvim novim sojevima. Njemački proizvođač Bajontek (BioNTech) i njegov američki partner Fajzer (Pfizer) počeli su sa kliničkom studijom vakcine prilagođene omikron-soju. Pritom bi trebalo da bude provjerena njena bezbjednost, podnošljivost i efikasnost, saopštile su te firme.

U studiji učestvuje 1.420 osoba koje su podijeljene u tri grupe. U prvoj grupi od oko 600 ljudi su oni koji su prije 90 do 180 dana primili dvije doze vakcine i koji će sada dobiti jednu ili dvije doze vakcine prilagođene soju omikron. Podjednako velika je i druga grupa u kojoj su oni koji su dobili i buster-dozu, a koji će dobiti još jednu standardnu dozu vakcine ili jednu dozu vakcine prilagođene soju omikron. U trećoj grupi je oko 200 nevakcinisanih ljudi i onih koji do sada nisu oboljeli od kovida 19. Oni će dobiti tri doze nove vakcine prilagođene omikronu.

Evropska agencija za lekove EMA nije saopštila da li smatra da je uopšte potrebna vakcina prilagođena omikronu, ali Bajontek i Fajzer su još pre dve nedelje objavili da su počeli da proizvode vakcinu prilagođenu za novi soj korona-virusa. Očekuju da će do kraja marta ili početka aprila proizvesti 50 do 100 miliona doza vakcine. A svoje proizvodne kapacitete za ovu godinu Bajontek i Fajzer procenjuju na oko četiri milijarde doza.


Napišite komentar ovdje
symbols left.
Niste prijavljeni
Unesite tražene podatke
Učitavam komentar The comment will be refreshed after 00:00.

Budite prvi koji komentariše ovu vijest


Povezani članci

google play

Adria TV® 2022. All rights reserved. Made By  iv solution


Adria Management Services