Lalić progovorio o ubistvu Ljepoje: „Slika je poslata odmah Radoju Zviceru da se izvijesti“

Pitanja je postavljao advokat oštećenih Aleksandar Šćekić, koji zastupa porodicu Lazara Vukićevića

Advokat: Koji je pištolj imao kod sebe Vukićević?

Lalić: Glok, prva tri četri metka su bila drugačiji tip. Taj pištolj, posle njegove otmice, rasklopili smo ga. Ne znam da li je negdje posle odnešen.

Advokat: Da li je fotografisan Vukićević?

Lalić: Jeste, Miloš Budimir je slao slike Veljku i Marku.

Advokat: Da li znate gdje je živio?

Lalić: Znam, jer su njegovo ubistvo planirali Veljko i Marko. Više puta je opservirana njegova porodična kuća na Čuburi.

Advokat: Zašto je planirano ubistvo?

Lalić: Zato što je po nalogu škaljarskog klana aktivno pripremano ubistvo Veljka i Marka. Kada je to otkriveno, čak su on i Veljko komunicirali o tome. Ja posle ubistva nisam dobio novčanu naknadu.

Advokat: Gde je bila mašina kada je ubijen Vukićević?

Lalić: Bila je u garaži, tek kod ubistva Zdravka Radojevića bila je u skrivenoj prostoriji.

Advokat: Kad je odlučeno da se ubije Nikola Mitić?

Lalić: On je odvezen u kuću u Ritopeku, Draganić je gestikulirao da se rješava i tada je ubijen. Veljko i Marko su donijeli tu odluku. Mislim da je on mislio do posljednjeg trenutka da neće biti ubijen.

Advokat: Vukićević je dao šifru za skaj. Ko je koristio njegov skaj?

Lalić: Jeste, ne mogu da kažem tačno, ja sam bio u prostoriji, Draganić i Miloš Budimir su izlazili više puta, vjerovatno oni. To je glavni razlog da se napusti prostorija, nije ni lako da se napusti, mora da se savije, puzi.

Zastupnica Slavice Ljepoje ispituje Lalića

Advokat Aracki Sonja, zastupnik porodice ubijenog Milana Ljepoje ispitivala je svjedoka.

Lalić: Nisam ga poznavao, nisam imao razloga da mu se svetim, sve je rađeno po nalogu Belivuka i Miljkovića

Advokat: Ko je fotografisao?

Lalić: Nisam ja, ali na jednoj fotografiji vidim Belivukovu patiku, nosio je najk patike, ne znam da li je slikao on ili Miljković. Kada sam bekapovao sadržaj Miljkovićevog telefona vidio sam tu sliku, gledali smo ih i ovako. Ja ih lično nisam čuvao. Ta slika je poslata odmah Radoju Zviceru, da se izvijesti. Obavještavan je i tokom akcije, sa njim su analizirali i sadržaj Ljepojinog telefona.

Advokat: Da li je kuća u Ritopeku imala video nadzor?

Lalić: Jeste, imala je. Na spoljnom zidu kuće gledaju u dvorišni deo, nisam siguran da li je neka kamera gledala na kuću.

Advokat: Naveli ste da u kompjuteru imate tabele ljudi kojima ste prodali skaj?

Lalić: Jeste, te tabele sadrže datum kreiranja, broj sim kartice, ko je poručio, ko je platio nalog, koji je nik.

Zastupnica Jelene Veličković, advokat Vesna Golubović ispitivala je Lalića.

Advokat: Govorili ste o hijerarhiji, govorite o operativnom radu, logistici koju ste pružali, a onda počinjete sa izvršenjem krivičnih djela. Da li Vi lično odlučujete ili Vam je neko dodijelio zadatak?

Lalić: Sve je bilo po zadatku. Ja nisam bio u zavadi sa tim ljudima, sukcesivno su ljudi, ja i drugi, uvlačeni u teža i teža krivična dela. Taj model nasilja je nailazio na odobravanje, tako smo osiguravali i svoju poziciju u grupi, da ne budemo ugroženi. Naloge, i ja i drugi smo dobijali od vođa grupe.

Advokat: Da li ste mogli da odbijete takav zadatak?

Lalić: Sigurno sam razmišljao o tome, ali niko nikada nije negodovao, shvatio sam da ne bi bilo dobro da budem prvi koji će da negoduje, naročito da kažem „ne ja to neću“.

Advokat: Rekli ste da niste smjeli da pokažete slabost? Da li bi slabost bila odbijanje zadatka?

Lalić: Iskreno da vam kažem, nisam smeo da se usudim na tako nešto, naravno da sam razmišljao o tome. Mislim da su svi razmišljali isto, nikada međusobno nismo razgovarali o tome. U okviru grupe smo naučili da vrlo lako čovek može da izgubi život i da nije pametno da se negoduje zadatak, ohrabrivano je nasilje kao model ponašanja, vođe grupe su ga ohrabrivale.

Advokat: Jeste li se bojali za svoj život?

Lalić: Znao sam da dok funkcionišem tako, nemam velike razloge za strah za život. Imao sam više razloga da se osjećam ugroženo.

Advokat: Koga ste se bojali?

Lalić: Na primjer, da pokrene inicijativu i iz manjeg razloga, za ubistvo, čak i da bi finansijski razlog mogao da bude motiv, mogao je Miljković. Recimo, čak i u slučaju Kojića, mislim da je motiv bio čista finansijska korist, kao i kod nekih drugih ljudi.

Advokat: Poznavali ste Bojana Hrvatina prije ulaska u grupu?

Lalić: Da, njega je u grupu doveo Miloš Budimir, kog je Budimir upoznao u zatvoru. Ja sam rekao da ga poznajem. Ne mogu da kažem da je njegova ulaznica bila to što je bio u kontaktu sa Goranom Veličkovićem.

Advokat: Rekli ste da je Goran Veličković prošao proceduru ispitivanja, kao i ostale žrtve, a da je Belivuk potom uzeo njegov skaj telefon i proveravao sadržaj. Da li ste potvrdili sumnje da je on iz ličnih razloga ili za račun nekoga imao namjeru da povrijedi bilo kog člana grupe?

Lalić: Nisam stekao takav utisak, poznavao sam ga, Belivuk me upoznao s njim 2016. na stadionu. Mislim da u kriminalnom smislu nije ni bio kapacitet za tako nešto.

Advokat: Rekli ste da je u telefonu imao određene ljude, da li ste imali uvid u sadržaj?

Lalić: On je imao telefon iz moje mreže. Na dan ubistva, Miljković, ja i Hrvatin smo bili na stadionu, ne znam da li je bio Belivuk. Gledao sam kako Miljković šalje slike s njegovog telefona i kako se dopisuje. Kontakti su bili pseudonimi.

Advokat: Da li onda znate ko je bio iza tih kontakata?

Lalić: Ja mogu da kažem ono što sam čuo i vidio, sa druge strane ne mogu da tvrdim da li neko koristi aparat ili je supruga otključala dok je u toaletu.

Advokat: Da li je Belivuku bilo žao što je Goran Veličković ubijen?

Lalić: Bilo mu je krivo zbog cijele situacije sa Goranom, posle Belivukovog izlaska iz zatvora čuli su se, inicirao je Belivuk kontakt i pokušao da riješi stvari zarad starog prijateljstva, ali nisu uspjeli. Belivuk je bio revoltiran što su im se putevi razišli.

O ubistvu Mitića

Sudija: Što se tiče ubistva Nikole Mitića, svjedok okrivljeni Bojan Hrvatin i vi ste različito govorili ko je gdje bio?

Lalić: Tvrdim da sam ja sigurno bio kod blagajne stadiona, potvrdiće i skaj komunikacija, sa mnom je bio i Boris Vojinović.

Sudija: Interesuje me, pominjete u sličaju Nikole Mitića, da ste podijelili radio stanice, odnosno motorole? Otkud to za slučaj Mitića da se podijele radio stanice?

Lalić: Jednostavno, zbog brže razmjene informacija, na skaju mora da se otkuca ili snimi, može da dođe do kašnjenja od pet do 10 sekundi. Ovde je zbog pratnje morala da bude brza razmjena informacija, kod pratnje 10 sekundi može da bude ključno.

Sudija: Detaljno ste govorili o imenima na kriptovanim telefonima, pomenuli ste optuženog Nemanju Lakićevića? Koji je bio njegov?

Lalić: Bio je Džeri, to je ono što ja znam, ne znam da je bio S. Nadimak u našoj komunikaciji mu je bio Čipi. Znam da je bio u komunikaciji sa Markom Miljkovićem. Rekao mi je Miljković da je s njim sve dogovorio. Isprva nisu znali da li mogu da se oslone na njega, ali posle su imali povjerenje u njega.

Sudija: Vezano za ubistvo Zdravka Radojevića, šta je radio Dragan Mitrović, rekli ste da ga je angažovao Miljković?

Lalić: Opservirao je kuću, neku kladionicu gdje je Radojević dolazio, parking, trebalo je da detektuje Radojevićev mercedes. Fotografisao je automobile, mi smo svi zajedno sjedjeli u apartmanu u Turskoj dok se to odvijalo.

Sudija: Rekli ste da je Zvicer poslao po kilogram kokaina posle ubistva Ljepoje?

Lalić: Miloš Budimir je tada imao koronu, ušao je na kratko u bunker, učestvovao je u pratnji i Zviceru ga nisu ni pomenuli jer je imao manju ulogu. Zvicer je pitao ko je učestvovao, znam da je Zvicer rekao meni i Marku Budimiru po kilogram.