Skip to main content

“Pravno prepoznavanje roda – korak ka jednakosti”

Jovanović: Omogućiti da lična dokumenta transrodnih osoba budu u skladu sa onim što osjećaju

Jovanović: Omogućiti da lična dokumenta transrodnih osoba budu u skladu sa onim što osjećaju


Zakon o pravnom prepoznavanju roda baziranom na samoodređenju riješiće jedan od najvećih problema sa kojim se transrodne osobe sočavaju i omogućiti da njihova lična dokumenta oslikavaju ono što jesu i kako se osjećaju, saopštila je programska koordinatorka u Asocijaciji Spektra Marija Jovanović.
Zakon o pravnom prepoznavanju roda baziranom na samoodređenju riješiće jedan od najvećih problema sa kojim se transrodne osobe sočavaju i omogućiti da njihova lična dokumenta oslikavaju ono što jesu i kako se osjećaju, saopštila je programska koordinatorka u Asocijaciji Spektra Marija Jovanović.


Jovanović: Omogućiti da lična dokumenta transrodnih osoba budu u skladu sa onim što osjećaju
Foto: PR Centar

Ona je, u izjavi za PR Centar, predstavila rezultate projekta “Pravno prepoznavanje roda – korak ka jednakosti”, koji je realizovala Spektra, a podržao Centar za građansko obrazovanje (CGO) u okviru programa „OCD u Crnoj Gori – od osnovnih usluga do oblikovanja politika – M’BASE“ koji finansira Evropska unija, a kofinansira Ministarstvo javne uprave.

Jovanović je istakla da institucije zahtijevaju sterilizaciju od trans osoba što je, kako je naglasila, najnehumanija praksa današnjice, a Crna Gora je jedna od svega devet zemalja u Evropi koje je imaju.

Kampanja “Ja LIČNO.”, koja je realizovana u okviru projekta fokusira se, kako je rekla, na opovrgavanje dominantnih, a pogrešnih narativa o transrodnim osobama.

„Ona prikazaje činjenicu da transrodne osobe jednostavno žive svoj život u skladu sa sopstvenim osjećajima i potrebama, te da na tom putu svojim identitetom ne ugrožavaju nikoga. Kampanja je do sada na društvenim mrežama ostvarila doseg od 274 hiljade, a takođe je bila emitovana na nacionalnom emiteru tri puta dnevno tokom sedam dana“, navela je Jovanović.

Programska asistentkinja u Asocijaciji Spektra Danijela Nikić kazala da su sproveli projekat “Pravno prepoznavanje roda – korak ka jednakosti”, čiji je cilj da doprinose unapređenju kvaliteta života transrodnih, rodno varijantnih i interpolnih osoba u Crnoj Gori kroz jačanje same zajednice, podizanje svijesti javnosti o ovoj temi kao i doprinos procesu usvajanja Zakona o pravnom prepoznavanju roda na osnovu samoodređenja.

„Organizovali smo seminar o zagovaračkoj kamanji za pravno prepoznavanje roda na osnovu samoodređenja kojem je prisustvovalo 20 osoba među kojima su članovi i članica radne grupe, aktivisti i volonteri. Cilj ove aktivnosti je bio da se ojačaju kapaciteti primarno članova i članica radne grupe koja je zadužena za kreiranje nacrta Zakona o pravnom prepoznaju roda, ali i drugih relevantnih aktera u ovom procesu“, kazala je Nikić.

Dodala je da će Zakon uskoro biti na javnoj raspravi i da je izuzetno važno da svi koji učestvju u tom procesu budu adekvatno pripremljeni da doprinesu njegovom usvajanju.

Programska asistentkinja u radu sa zajednicom u Asocijaciji Spektra Iskra Đurišić objasnila je da pravo na samoodređenje podrazumijeva mogućnost svake osobe da slobodno živi i bezuslovno se izražava u skladu sa sopstvenim osjećajem i identitetom.

Đurišić je rekla da grupe samopodrške Spektra organizuje već skoro sedam godina, a ta aktivnost ima za cilj da stvori siguran prostor za transrodne, rodnovarijantne i interpolne osobe, za njihove porodice i prijatelje, ali i sve one koji propituju svoj rod.

„U okvru ovog projekta imali smo 20 grupa u kojima je prosječno učestvovalo i do 12 osoba. Najveći značaj ove aktivnosti ogleda se u pružanju prilike našoj zajednici da se međusobno upozna, podrži i osnaži, kako bismo bili i bile u mogućnosti da se izborimo za prihvatanje i slobodu u svojoj sredini ali i u društvu“, naglasila je Đurišić.

Programska asistentkinja u zagovaranju u Asocijaciji Spektra Milica Prelević kazala je da je u okviru projekta realizovano deset edukativnh radionica o rodu, polu, rodnim ulogama u srednjim školama na Cetinju, u Kolašinu, Podgorici i Kotoru, kojima je prisustvovalo 184 učenika i učenice.

„Djeca su različito reagovala i to je u redu, a naš cilj je da im osim alata senzibilnosti pružimo alate rezistencije“, kazala je Prelević.



Komentari

Subscribe
Notify of
0 Komentara
Oldest
Newest Most Voted
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare

Povezani članci