Skip to main content

Zajednička spoljna politika među ključnim elementima

Evropska komisija usvojila plan reformi o proširenju

Evropska komisija usvojila plan reformi o proširenju


Evropska komisija (EK) je usvojila dokument o reformama i politikama koje su neophodne prije budućeg proširenja Evropske unije (EU).
Evropska komisija (EK) je usvojila dokument o reformama i politikama koje su neophodne prije budućeg proširenja Evropske unije (EU).


Evropska komisija usvojila plan reformi o proširenju
Brisel

Usvojeni dokument bi trebao da doprinese tekućem procesu diskusije o unutrašnjim reformama koje će EU morati da sprovede kako bi se pripremila za proširenu Uniju, javlja RSE.

Ovaj dokument sagledava implikacije u glavnim oblastima poput zajedničkih vrijednosti, politike, budžeta i upravljanja.

“EU se mora produbljivati kako se širi. Moramo da počnemo da se pripremamo za EU sjutrašnjice i da iskoristimo proširenje kao katalizator napretka. Cijela Evropa je dobila od proširenja. Time je EU postala najveće integrisano tržište na svijetu. To je otvorilo trgovinske i finansijske tokove, čime je doprinijelo ekonomskom rastu kako u EU, tako i u zemljama pristupnicama, i ojačao težinu EU u globalnim poslovima”,  navodi se u usvojenom dokumentu.

Inače kada se govori o proširenoj EU misli se na blok koji će brojati preko 30 članica.

EU sada ima 27 zemalja članica. Prije tačno dvije dekade, desilo se najveće proširenje u istoriji EU, kada su istog dana, 1. maja 2004. godine deset država postale članice. U međuvremenu, blok je napustila jedna članica, Velika Britanija.

Trenutno su u procesu proširenja deset država: šest zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajina, Moldavija Gruzija, kao i Turska.

Nema prijema u EU dok se ne riješe bilateralni sporovi

Evropska komisija smatra da proširena Evropska unija ne bi trebala da nosi sa sobom nove izazove u vidu neriješenih bilateralnih sporova.

Potrvđuje se u ovom dokumentu da će EU nastaviti da doprinosi rješenju bilaterlanih sporova i da će nastaviti da vrši pritisak na dobrosusjedske odnose kao ključni element procesa proširenja.

“Moraju se uspostaviti posebni aranžmani i neopozive obaveze kako bi se osiguralo da zemlje pristupnice ne budu u poziciji da blokiraju pristupanje drugim kandidatima”, ističe se dokumentu.

Zajednička spoljna politika među ključnim elementima

U usvojenom dokumentu se naglašava da zemlje u procesu proširenja moraju “čvrsto i nedvosmisleno” da prihvate i promovišu vrijednosti EU, prije pristupanja.

Smatra se da sve zemlje koje su u porcesu proširenja, već sada moraju da se progresivno usklađuju sa zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom, uključujući restriktivne mjere.

“Dok nekoliko zemalja kandidata i potencijalnih kandidata dosledno održavaju punu usklađenost već sada, rezultat kod ostalih treba poboljšati, kao prioritet, uključujući sankcije, posebno Rusiji i Bjelorusiji. Usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom EU je suštinski signal zajedničkih vrijednosti i strateške orijentacije u novom geopolitičkom kontekstu”,  navodi se u usvojenom dokumentu Evropske komisije.

Neophodna reforma EU kako bi se omogućilo proširenje

Dok su reforme bile neophodne i ranije, sa proširenjem one postaju nužne, smatra Evropska komisija.

Navodi se da priprema za proširenje jest u starteškom interesu Unije. Priznaje se da cjelokupan proces bez obzira na prednosti koje donosi proširenje, ima i izazova.

Ističe se neophodnost da proceš pristupanja bude zasnovan na zaslugama.

” To zahtijeva punu i održivu političku posvećenost i angažovanje, prije svega zemalja u procesu proširenja, ali i same EU”,  navodi se u dokumentu.

Formalni početak pregleda politika EU politika za pripreme budućeg proširenja

U saopštenju kojim se potrvđuje da je usvojen stav Evropske komisije o budućem proširenju se navodi da ovim dokumentom započinje rad na detaljnim pregledima politike.

Najavljuje se revizija početkom naredne godine.

Pregledi, kako stoji u dokumentu, mogu imati različite oblike u zavisnosti od sektora i imaće koristi od doprinosa zainteresovanih strana o specifičnim uticajima veće Unije na pojedinačne politike.

U zavisnosti od rezultata revizija, suštinski predlozi reformi u pojedinačnim sektorima, uključujući pripremu predloga Komisije za sledeći dugoročni budžet, mogli bi da budu drugi korak u ovom procesu.



Komentari

Subscribe
Notify of
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare

Povezani članci