Najveća evropska privreda klizi u recesiju

Njemačka ekonomija potonula je dublje na kraju 2022. godine nego što su predviđale ekonomske prognoze. Posle objavljivanja najnovijih podataka stručnjaci ukazuju da je recesija skoro neminovna u najvećoj evropskoj industrijskoj sili.

Visoka inflacija izazvala je oštar pad njemačke potrošnje, kao i ulaganja u građevinarstvo i mašinsku industriju u poslednjem kvartalu 2022 godine, što je dovelo do smanjenja bruto domaćeg proizvoda od 0,4 odsto u odnosu na prethodni kvartal, saopštio je u petak savezni zavod za statistiku.

Ovo je drugo smanjenje projekcije njemačkog BDP-a u poslednjih mesec dana.

Rat u Ukrajini i njegov uticaj na povećanje cijena energije do sada su koštali njemačku ekonomiju oko 100 milijardi evra ili oko 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), izjavio je Marsel Fračer, direktor Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja.

Intervencije njemačke vlade i blaga evropska zima ublažili su posljedice rata na ekonomiju i standard građana, ali najveća evropska privreda vjerovatno ide ka recesiji.

“Njemačka privreda je više pogođena krizom jer je više zavisila od ruske energije, ima visok udio energetski intenzivne industrije i izuzetno je zavisna od izvoza i globalnih lanaca snabdijevanja“, rekao je Fračer.

Njemačka proizvodnja u četvrtom kvartalu 2022. godine je opala za 0,4 odsto umjesto predviđanih 0,2 odsto, što se iz federalne kancelarije za statistiku pripisuje manjim investicijama kapitala i manjoj potrošnji, prenosi „Blumberg“.

Ekonomisti predviđaju da će se njemačka ekonomija dalje usporavati tokom prvog kvartala tekuće godine, što podrazumijeva da će ta zemlja zaći u recesiju.

Ekonomisti očekuju da će najnovija sniženja rejtinga uticati na ukupni rast evrozone u četvrtom kvartalu.

“BDP evrozone će vrlo vjerovatno biti revidiran naniže“, smatra ekonomistkinja Franciska Palmas, piše FT. Prethodni izvještaji pokazivali su da se niske stope rasta tokom 2023. godine očekuju i u Istočnoj (0,1 odsto) i u Zapadnoj Evropi (0,7 odsto), koje će se tek polako prilagođavati generalno pozitivnim globalnim očekivanjima do 2026. godine.