Grad zabranio dječaku da prodaje sladoled u humane svrhe, reakcija sugrađana je fantastična

Međutim, nekoliko dana nakon što je postavio štand i poslužio vanilu, rendanu čokoladu i “fluffernutter” za oko 20 ljudi, Denijeva porodica je dobila pismo od Odbora za zdravlje Norvuda, koji im je naredio da zatvore štand.

Opštinske vlasti su primile žalbu i rekle da je plan dvanaestogodišnjaka prekršio državnu regulativu, odnosno Zakon o hrani u Masačusetsu, piše AP.

“Bio sam iznenađen i uznemiren”, rekao je Deni o pismu koje je stiglo 5. avgusta.

“Ne razumijem, jer postoji toliko štandova sa limunadom, a njih ne zatvaraju.”

Denijeva majka, Nensi Doerti, koja je podstakla svog sina da započne štand pod uslovom da polovinu prihoda donira u dobrotvorne svrhe, takođe je bila zatečena.

“Neko se žalio. To je bilo tako razočaravjuće za nas, što je neko smatrao potrebnim da se žali na dječiji štand”, rekla je ona.

“Izgleda malo, znate, suludo ako mene pitate.”

Umjesto da odustane, Deni je odlučio da dijeli sladoled besplatno i prihvati donacije za Boston Bear Cubs, tim u kojem igraju igrači sa fizičkim i razvojnim invaliditetima — uključujući i njegovog brata, koji je autističan.

Tada je prikupljanje sredstava u komšiluku eskaliralo i postalo glavna tema u Norvudu, predgrađu udaljenom oko sat vremena od Bostona.

Prvog dana kada su dijelili sladoled, zalihe su nestale za 10 minuta i prikupljeno je 1.000 dolara. Zatim je počela da se širi vijest o prikupljanju sredstava i Denijevom sukobu sa opštinom. Lokalni mediji su objavili priče o štandu, što je podstaklo mnoge lokalne firme da organizuju sopstvene akcije prikupljanja sredstava za hokejaški tim.

Među njima je bila i “Furlong’s Candies”, koja se udružila sa bostonskom radio stanicom WWBX-FM kako bi organizovali akciju prikupljanja sredstava na njihovom parkingu. Prikupili su 3.600 dolara tokom dana, a redovi su se protezali izvan vrata.

“Deni je pokušavao da uradi nešto dobro za tim svog brata — a to nije samo običan hokejaški tim”, rekla je Nensi Trašer, suvlasnica prodavnice.

“Njima je potrebno mnogo više opreme… Bio je to savršen povod da se uključimo.”

Trašer je rekla da razumije zašto je štand morao biti zatvoren, ali joj je ipak bilo žao.

“Srce mi je puklo zbog tog klinca. Samo je pokušavao da učini nešto dobro za tim svog brata”, dodala je.

Opštinske vlasti su, u međuvremenu, saopštile da su primile prijeteća pisma i prijetnje smrću zbog spora, za koji su sugerisali da je loše prikazan u medijima.

Tvrdili su da je porodica već ranije prodavala svoj domaći sladoled i čak ga promovisala na društvenim mrežama.

Pismo, kako kažu, je poslato tek nakon što je opština primila nekoliko žalbi i bezuspješno pokušala da kontaktira porodicu — što Doertijevi osporavaju.

“Morali smo da se nosimo sa zaposlenima koji su bili uznemireni zbog toga što su im prijetili. Ljudi su na internetu pronašli njihove adrese samo zato što su poslali pismo nakon što su pokušali da dođu do nekoga i rekli: ‘Gledajte, ovdje postoji prekršaj’”, rekao je Toni Macuko, upravnik Norvuda. To je “prvi put u skorijoj prošlosti” da je opština zatvorila štand sa sladoledom, dodao je, objašnjavajući da zakon u Masačusetsu dozvoljava štandove sa limunadom i prodaju kolača, ali ne i domaći sladoled.

Macuko je takođe rekao da je postojala “legitimna zdravstvena briga” jer domaći sladoled može biti kontaminiran listerijom ili drugim bakterijama.

Denijeva situacija nije sasvim neuobičajena. I drugdje su mladi doživjeli zatvaranje svojih štandova sa limunadom ili kolačima — često zbog toga što nisu imali poslovne ili zdravstvene dozvole. Nekoliko država je reagovalo ublažavanjem ograničenja na takve inicijative.

Nensi Doerti je rekla da je “uznemiravajuće” čuti da su opštinski radnici primili prijetnje. Rekla je da porodica nikada ranije nije prodavala sladoled, ali priznala je da je Deni napravio Instagram nalog kako bi promovisao štand.

“Nisam ljuta na opštinu što je reagovala na žalbu”, rekla je.

“Šokirana sam što se neko žalio. Ovo je bila mala operacija. Mi smo služili 20 prijatelja, porodicu i komšije i to nije bio javnozdravstveni problem. To je bio neko ko se žali samo da bi se žalio.”

Za Denija, sva pažnja je bila malo uznemirujuća.

“Bilo je toliko ljudi, a onda su počeli da skandiraju moje ime”, rekao je o prikupljanju sredstava kod Furlong’sa. “Nisam to volio, pa sam pobjegao. Sva pažnja je bila usmjerena na mene, a to mi se nije svidjelo.”

Na kraju, prikupljeno je oko 20.000 dolara za hokejaški tim — više nego što klub potroši za cijelu godinu. Ova finansijska infuzija bi trebalo da osigura da klub bude na “zdravim finansijskim osnovama” narednih deset godina ili više.

“Odgovor zajednice nas je nadvladao”, rekao je Džon Kvil, direktor i trener Boston Bear Cubs-a, dok je primao ček od jedne auto-grupe u kući Doertijevih.

“Postoji mnogo dobrih ljudi”, dodao je Kvil.

“Deni je inspirisao mnogo ljudi da čine dobro, da budu ljubazni i da nam pomognu.”