Jovanu su mnogi vidjeli na modnoj pisti, ali je odabrala fudbal i suđenje

Ova dvadesetdvogodišnjakinja igrala je u fiudbalskim klubovima Mladost, Danilovgrad i Zora u Spužu do prethodne sezone. Osim suđenja njena ljubav je i fitnes, a radi i PR na utakmicama prve i druge lige.

Iako mlada, već sada ima svoju publiku pa njeni klipovi na društvenim mrežama dostižu milionske preglede. Završila je Srednju trgovinsku školu, a planira da upiše fakultet. Veliko joj je zadovoljstvo kada sudi našim ženskim selekcijama reprezentacije, a do sada je sudila dva prijateljska meča kao glavni sudija kadetkinjama i dva prijateljska meča kao četvrti sudija ženskoj A selekciji.

Rukomet je trenirala četiri godine, a da bi pratila svog brata, inače fudbalera, pobjegla je sa svog treninga: “Čim sam stala na teren osjetila sam to, i samo mi je buknula ideja u glavi da ja želim da budem fudbaler”.

Zaljubljena u fudbal i suđenje

Fudbal, kaže, igra od malena, ali je tek sa 16 godina počela da igra za prvi ženski fudbalski klub Mladost.

Na pitanje kako je spojila fudbal i suđenje, objašnjava: “Tako što me jedan trener predložio, rekao je da nema puno ženskih sudija, da li si raspoložena. I ja sam kad mi je rekao da nema puno ženskih sudija, kao to je to, prijavi me. Ja sam se prijavila, pozvali su me, uradila sam testove, fitnes norme, istrčala sam, dali su mi prvu utakmicu i bila sam oduševljena”.

Zaljubljena je, kaže, i u fudbal i u suđenje: “S tim što sam se sad odlučila za suđenje. Fudbal nijesam mogla da nastavim zbog sudijske karijere”.

Njeno okruženje nije s oduševljenjem reagovalo na odluku da se bavi fudbalom i suđenje: “U početku je bilo ružnih komentari, kao idi u kuhinju, ovo nije za tebe. Čak su mi pričali da idem na modnu pistu. S tim se ja samo nasmijem, to mi je dalo motiv da se još više potrudim”.

Dok smo čekali početak snimanja, sudila je utakmicu tokom koje je istrčala 17 kilometara. Zanimalo nas je što je teže i izazovnije: “Pa fudbalski sudija jer su svi protiv tebe. Tako da radi taj adrenalin, ide to neko dokazivanje sebi prvenstveno, onda ljudima koji mene gledaju, fudbalerima, pogotovo žena među muškarcima…”

Oduvijek je, kaže, znala da će se baviti fudbalom: “Dok sam bila mlađa, okolina gdje sam ja boravila svi su igrali fudbal i ja sam bila primorana da se družim s muškarcima. I tako kad smo igrali fudbal ja sam željela da igram sa njima, nijesu mi dali, kažu da fudbal nije za djevojčice i oni mi predlože da budem sudija. I ja sam tako trčala van terena za njima, i kao njima sudila, i nijesam mogla ni da zamislim da ću za nekoliko godina ja stvarno biti fudbalski sudija…”

Sanja Santijago Bernabeu, uzor joj Nikola Krstović

Bila je, kaže, četvrti sudija A selekcije kad je bila prijateljska utakmica u Budvi: “Ja sam bila sa sutkinjama iz BiH, to mi je bila prva utakmica da budem sudija za reprezentaciju. Tako da mi je baš bilo od značaja…”

Mladi danas, kaže Jovana, nijesu dovoljno uporni: “Mislim da su navikli da im sve bude na gotovo, čim se susretnu sa prvim izazovom odmah odustanu…”

Tokom sudijske karijere bilo je, priznaje, i neprijatnosti: “Bilo je, roditelji, niko od trenera, igrači, tako to, nego roditelji. Nije im se svidjela jedna odluka gdje sam ja dosudila slobodni direktan udarac za njihovu ekipu ili dala žuti karton protivničkom igraču i oni nijesu bili zadovoljni nastavkom igre. Ja sam svirala tu gdje je bio prekršaj…”

Trudi se da na terenu ima puno razumijevanja, “ali što se tiče nesportskog ponašanja tu volim da dajem puno kartone, jer djeca danas nemaju to poštovanje prema starijima, pogotovo prema ženama”.

Sada su joj problem godine da bi napredovala za internacionalnog sudiju: “Ja imam 22, a tek sa 25 se izlazi. Tako da za pet godina sigurno da se vidim negdje vani…”

Kaže da sanja Santijago Bernabeu, jer je veliki fan Real Madrida, a među fudbalerima uzor joj je brat Nikola Krstović.