Nećemo o tome

Svom narodu on napravi dževu
skupljajući pare kao pljevu,
a dijeli, zna se: kako kome,
al’ nećemo sada baš o tome…

Vlast je njemu slatka k’o bonbona,
dok se svijet tiska oko trona,
jer tamo je najslađe, dabome,
al’ nećemo sada baš o tome…

Oko Njega svi redom se prave
da spremni su ginut’ zbog države,
ako treba, svakom vrat da lome,
al’ nećemo sada baš o tome…

I svi, pritom, voljni, k’o i vazda,
kad naredi vrhovni im Gazda,
da nanesu zlo čak i svoj svome,
al’ nećemo sada baš o tome…

A najviše zato što svi znamo
takvima da aplaudiramo,
kličuć’ našem Vođi: „Bravo, grome!“,
al’ nećemo sada baš o tome…

„A kad ćemo?!!“ – ako pita neko,
toga ćemo gledat’ poprijeko,
i reći mu: „Ćuti, glupi some!“,
al’ nećemo sada baš o tome…

Jer, u zdravlje našeg suverena,
svi smo mi u statusu plijena,
pa ne dajmo koplja da se lome,
al’ nemojmo sad baš ni i o tome…