Poglavar Srpska pravoslavne crkve
Porfirije: Bez Hrista Srbin nije Srbin
Porfirije: Bez Hrista Srbin nije Srbin
Kako je rekao, i kada su Srbi imali državu i kada je nisu imali, znali su kroz Svetog Savu da su pravoslavni hrišćani, saopštila je SPC.
„Ime Hristovo je naše ime, a prezime naše jeste ime Svetog Save. Familija i porodica naša jeste naša Pravoslavna crkva. Zato, braćo i sestre, u Hristu, u Jevanđelju njegovom, u Crkvi Hristovoj imenom Svetog Save gdje god da smo, ma koliko da smo udaljeni jedni od drugih, kada se sabiramo i kada postoji distanca među nama mi smo uvijek jedan i jedinstveni narod“, rekao je patrijarh vjernicima novoosnovane Eparhije velikobritansko-irske.
Patrijarh Porfirije rekao je i da bez duhovnog jedinstava nema istinskog i pravog jedinstva.
Oni koji žive van svoje matice, van otadžbine, najbolje znaju da „tamo gdje postoji crkva Hristova, crkva Svetosavska i crkva pravoslavna ima i srpskog imena i srpske samosvijesti“, naveo je patrijarh Porfirije koji se u subotu sastao sa arhiepiskopom kenterberijskim Justinom u Palati Lambet i sa episkopom Kristoferom u kraljevskom zamku Vindzor.
„Oni koji se sabiraju u hram Božji itekako ne samo ostaju svjesni sebe, nego umnožavaju ono što jesu, razrastaju svoj identitet, postaju ispunjeni sigurnošću i tako na najbolji mogući način ostajući ono što jesu i bivaju sposobni da se bez kompleksa, bez straha i bez frustracija integrišu u prostoru u kojem se nalaze“, dodao je poglavar SPC u Sabornom hramu Svetog Save u Londonu, u kojem će danas biti ustoličen vikarni episkop jegarski Nektarije u tron episkopa londonskog i velikobritansko-irskog.
ИСПИТ СРБСКЕ ВЕРЕ И САВЕСТИ
У Србији ратови су чести,
Испит срБске, вере и савести.
Вера срБска, православна јака.
Бодри срце срБскога јунака.
Србин сваки православљем дише,
СрБски збори и аубуком пише.
Слави Бога, слави крсну славу.
За част спреман, да положи главу.
Тешко ко ће Србина да схвати,
Пева срећан, пева и кад пати.
У рукама кад гусле загуде,
Песма прича за чим Срби жуде.
Гусле стоје на почасно место,
СрБске куће, то је прави престо.
Да нам не би у муци гусала,
Прошлост би се наша избрисала.
Догађаје дају нам на знање,
И чувају, славно нам предање.
Србин радост и утеху има,
Кад запева, уз гусле Србима.
Уз гусле се чува историја,
У вечност се уздиже Србија
Уз гусле се Срби окупљају.
Да певају о свом родном крају.
Истина нам, као да је бајка,
Пример нам је Јевросима мајка.
Пустићемо баба и стричеве,
Живот дати за част и поштење.
Који Србин душману се прода,
Тај отпада од срБскога рода.
Проклињемо Србе издајице,
Савест, образ и часно је лице,
То су вечне, срБске узданице.
Љиљана Ћуић