CBCG za ADRIU: Akcija snižavanja kamatnih stopa na kredite za građane trajaće do kraja godine

“Akcijom je obuhvaćeno osam najtraženijih vrsta kredita, i to za: gotovinske nenamjenske kredite, gotovinske kredite za penzionere, stambene kredite, hipotekarne kredite, kredite za rekonstrukciju i adaptaciju, kredite za refinansiranje, kredite za kupovinu motornog vozila i kredite za obrazovanje. Očekivanje Centralne banke je da će se na navedeni način podstaći jačanje tržišne konkurencije, što bi moglo rezultirati dodatnim korekcijama cjenovne politike banaka”, naveo je u odgovoru na upit portala Adria direktor Sektora za kontrolu Dejan Vujačić.

Centralna banka Crne Gore je takođe, na svojoj internet stranici objavila Informativnu listu ponude potrošačkih kredita za najtraženije vrste potrošačkih kredita.

“Potrošači sada mogu da se na jednom mjestu, na jednostavan i brz način informišu o aktuelnim ponudama svih kreditnih institucija, prije donošenja odluke o izboru kredita, u skladu sa njihovim  potrebama i finansijskim stanjem. U Informativnoj listi su prikazani podaci o najnižoj i najvišoj kamatnoj stopi za odabranu vrstu kredita, vrsti kamatnih stopa (fiksna, promjenljiva, kombinovana), maksimalnom periodu otplate kredita, dodatnim uslovima za odobravanje kredita, kao i o naknadi za obradu kreditnog zahtjeva. Raspon kamatnih stopa iz Informativne liste zavisi od odabranih dodatnih uslova i kreditne sposobnosti tražioca kredita”, naveo je Vujačić. 

U cilju bolje informisanosti potrošača, na sajtu Centralne banke je dostupan i link sa  pregledom svih ponuda sniženih kamatnih stopa kreditnih institucija.

Imovina banaka

Prema podacima iz analize poslovanja banaka koju je ranije objavio portal Bankar, aktiva ukupnog bankarskog sektora u Crnoj Gori je na godišnjem nivou povećana za 330 miliona eura u 2023. godini u odnosu na godinu ranije. Pojedinačno posmatrano, najveću aktivu među bankama drži CKB banka, sa 1,73 milijarde eura sredstava na svojim bilansima tj 25,7 odsto ukupne bilanse mase svih crnogorskih banaka. Ipak, tržišno učešće ove banke blago pada u odnosu na ostatak sektora imajući u vidu da je tzv market share CKB-a nakon preuzimanja Podgoričke banke na kraju 2020. godine iznosio 28,5  odsto, zatim na kraju 2021. godine 26,1 odsto, pa 2022. godine 25,9 odsto.

Druga banka u sistemu po veličini sopstvene aktive tj tržišnog učešća jeste NLB banka koja sa svojih 972 miliona eura pokriva 14,4 odsto tržišta. NLB banka je nakon preuzimanja Komercijalne banke AD Budva na kraju 2021. godine držala 14,1 odsto ukupne aktive bankarskog sektora, da bi 2022. godine zabilježila blagi pad na 13,3 odsto, ali je prošla godina bila izuzetno dobra za ovu banku koja je uspjela da povrati taj 1 procenat tržišnog učešća.

Na trećem mjestu sa 13,7 odsto bilansne sume svih banaka nalazi se Hipotekarna banka, koja je takođe uspjela tokom prošle godine da ojača svoju tržišnu poziciju u odnosu na sektor, te trenutno u svojim bilansima raspolaže sa 921 milion eura vrijednom imovinom. Tri najveće banke u sistemu raspolažu sa čak 54 odsto ukupne aktive crnogorskog  bankarskog sektora.

Četrvtu poziciju okriva Erste banka koja je takođe u godini za nama uspjela da ojača svoj bilans na skoro 819 miliona eura te trenutno drži 12,2 odsto tržišta kada je u pitanju ukupna bilansna suma banaka. Ovim se završava lista banaka čije tržišno učešće iznosi više od 10 odsto pojedinačno, dok ostalih 7 banaka na svojim knjigama imaju preostalih 34 odsto tržišta.

Dvije banke su tokom prethodne godine smanjile svoje bilanse i to Universal Capital Bank za 73 miliona eura, te Zapad banka za 21 milion eura.

Profit banaka

Banke u Crnoj Gori u prošloj godini su ostvarile profit od ukupno 146 miliona eura, skoro dva puta više nego 2022. U Crnoj Gori posluje 11 banaka i sve su prošle godine imale profit.

Najveći udio u bombastičnom profitnom kolaču bankarskog sektora za 2023. godinu zauzima najveća banka u sistemu – CKB banka, koja je godinu za nama završila sa 55,57 miliona eura čiste zarade što predstavlja godišnji rast dobiti od 80 odsto. Na drugom mjestu je druga banka po veličini u sistemu – NLB bnka sa zabilježenih 26,61 miliona eura neto profita, dok je bronzanu medalju odnijela (što je za mnoge bilo iznenađenje) relativno mlada i po broju zaposlenih manja – Adriatic Banka koja je ostvarila 15,72 miliona eura čiste neto zarade.

Erste Banka je prošlu godinu završila sa 15,62 miliona eura zarade, dok prvu petorku po dobiti zaokružuje Hipotekarna banka sa ostvarenih 12,25 miliona eura profita uz godišnji rast profita od skoro 103 odsto.

Universal Capital Banka je prethodnu godinu završila sa rekordnih 8,26 miliona eura, slijedi Addiko banka sa 4,4 miliona eura neto zarade, dok su Zapad banka i Lovćen banka ostvarile takođe višemilionske profite (3,5 miliona eura Zapad banka i 3,3 miliona eura Lovćen banka). Ziraat banka je ostvarila 597 hiljada eura neto profita, dok je Prva banka ostvarila skromnih 76 hiljada eura neto pozitivnog rezultata.

U prvom redu su NETO KAMATNI PRIHODI najzaslužniji za ovakav uspjeh banarskog sektora. Naime, povećanje kamatnih stopa na globalnim tržištima usljed brojnih kriza širom svijeta, vrlo je snažno uticalo i na kamatne prihode domaćih banaka. Sve banke u sistemu su zabilježile dvocifren procentualnih rast neto kamatnih prihoda u toku prethodne godine u odnosu na godinu ranije, dok je jedna banka zabilježila rast od čak 118 odsto (Adriatic banka).

Neto rezultat od kamata cijelog sektora je bio bolji za čak 37,4 odsto na godišnjem nivou, a najbolji rezultat je ostvarila CKB banka sa više od 76,6 miliona eura neto zarade od kamata. Na drugoj poziciji po neto kamatnim prihodima nalazi se NLB banka sa neto prihodovanih 40,5 miliona eura, zatim slijedi Erste banka sa 30 miliona neto pozitivnog kamatnog rezultata.

Ništa manji značaj za poslovni rezultat banaka nisu tokom prošle godine imali i NETO PRIHODI OD NAKNADA, a većina banaka se mogla pohvaliti i rastom neto prihoda od ove bilansne stavke tokom prethodne godine. Jedina banka koja je tokom 2023. godine zabilježila manje neto prihoda od naknada u odnosu na godinu ranije jeste Universal Capital Bank sa neto rezultatom po ovoj stavci od 5,27 miliona eura tj 6,6 odsto manjim nego 2022. godine.

Najveći, trocifreni rast stavke neto prihoda od naknada zabilježila je tokom prethodne godine Lovćen banka koja je ostvarila neto prihod od 2,7 miliona eura tj 1,47 miliona eura više nego godinu ranije. Najveće neto prihode po ovoj stavci bilježi takođe CKB banka sa 18 miliona neto rezultata od naknada, dok drugo mjesto zauzima Hipotekarna banka koja je tokom prethodne godine od provizija zaradila čak 11,66 miliona eura.

S.G.