New York Times navodi da je pregledao neke od dokumenata, upoređujući informacije iz njih sa događajima koji su se desili, a druge je pokazao stručnjacima upoznatim sa Hamasom i bivšem članu vojnog krila grupe.
Svim sastancima, prema transkriptima, prisustvovao je jedan od vrhovnih lidera Hamasa Jahja Sinvar. Drugi učesnici nisu imenovali, ali izraelski obaveštajci su zaključili da su vojne vođe grupe, Muhamad Deif, Marvan Isa i brat Jahje Sinvara, Muhamed, bili na tim sastancima.
Prvo pominjanje napada na Izrael, koji je nazvan “velikim projektom”, dogodilo se u januaru 2022, piše NYT. Prvo je, prema dokumentima, Hamas planirao da izvede napad u jesen 2022. godine.
Od 2021. Hamas je namjerno izbegavao veće sukobe sa Izraelom kako bi “pojačali iznenađenje” napadom 7. oktobra. Prema riječima vrhuške terorističke grupe, plan je bio da se Izrael ubijedi da Hamas u Pojasu Gaze želi mir.
Na sastanku održanom u aprilu 2022. godine, lideri terorističke grupe, a prema zapisniku, napominju da su najnapetiji periodi muslimanskog svetog mjeseca Ramazana protekli bez ozbiljnih sukoba, što je pomoglo Hamasu da prikrije svoje namjere.
Na sastanku u junu takođe se razgovaralo o tome da je Hamas uspio da izbjegne još jednu eskalaciju. Pored toga, na istom sastanku, lider Hamasa Jahja Sinvar prvi i jedini put pominje da bi veliki napad na Izrael najvjerovatnije rezultirao civilnim žrtvama u Pojasu Gaze. Već poslije 7. oktobra, neki lideri Hamasa su priznali velike žrtve među stanovništvom, ali su rekli da je to “cijena” koju Palestinci “moraju da plate za slobodu”.
U septembru 2022, piše New York Times, plan napada je bio gotovo potpuno spreman. Međutim, u posljednjem trenutku je odložen. Razlozi za ovo nisu navedeni, ali se neprekidno pominju u nastojanjima lidera Hamasa da dobiju podršku za operaciju od Irana i Hezbolaha.
Tačnije, u julu 2023. godine, kako navodi NYT, Hamas je poslao predstavnika u Liban, koji se sreo sa visokim zvaničnikom Islamske revolucionarne garde, Mohamedom Saidom Izadijem, i tražio pomoć za napad osjetljivih izraelskih meta u prvim satima napada. Izadi, kako piše New York Times, odgovorio je da Iran i Hezbolah “u principu podržavaju napad, ali im treba više vremena da se pripreme”.
U zapisnicima stoji i da je Hamas planirao da detaljnije priča o napadu na Izrael na sastanku sa liderom Hezbolaha Hasanom Nasralahom, ali nije jasno da li je taj sastanak ikad održan. Hamas je na kraju shvatio da u načelu imaju podršku saveznika, ali da će, po svemu sudeći, napad morati da izvedu sami.
U dokumentima se navodi nekoliko razloga koji su na kraju ubijedili Hamas da pokrenu napad 7. oktobra. Na ovu odluku uticala je, posebno, želja Hamasa da poremeti napore za normalizaciju odnosa između Izraela i Saudijske Arabije, piše NYT.
Osim toga, ulogu je odigralo jačanje izraelskih vlasti na Zapadnoj obali i pokušaji Izraelaca da ojačaju svoju kontrolu nad kompleksom džamije Al-Aksa u Jerusalimu. Još jedan argument u prilog tome da se napad dogodi pre kraja 2023. godine bila je želja Hamasa da ima vremena pre nego što Izrael rasporedi novi sistem protivvazdušne odbrane.
U maju 2023. godine rukovodstvo Hamasa su pričali o dva moguća datuma za napad – 25. septembar (praznik Jom Kipur, koji je veoma važan Jevrejima) ili 7. oktobar, takođe praznik.
Rukovodstvo Irana je negiralo da je na bilo koji način učestvovalo u napadima 7. oktobra, a misija Irana pri UN je navela da je napad isključivo planiralo krilo Hamasa u Gazi i da svaki pokušaj da se Iran i Hezbolahz povežu sa tim “nije kredibilan i da je baziran na falsifikovanim dokumentima”.
Američki zvaničnici su prethodno citirali bezbjednosne službe da su ključni iranski lideri i sami bili iznenađeni napadom.
Izraelska vojska je odbila da komentariše ove navode, kao i Hamas i Hezbolah.
