Dok Albanci slave, za Srbe najgora vremena od 1999.

Što se tiče kosovskih Albanaca, za njih se, i pred slavlja, bilans proteklih 16 godina može opisati kao iznevjerena očekivanja, ocenjuju poznavaoci prilika.

Srbi, mještani Gračanice, samo žele da imaju slobodu kretanja, ali ne vide znake poboljšanja.

“Šta ćemo drugo, moramo samo da trpimo. Želimo samo slobodu i mir i ništa više. Znamo čemu sve ovo vodi”, rekao je jedan mještanin Gračanice.

Srbin iz naselja Padalište u Gračanici ukazuje da se sada “zaoštrava između Prištine i SAD”, što za Albance neće valjati.

“Što poseješ, to ćeš i da žanješ. O tome sada treba da se vodi računa. Živeo sam sa Albancima, živeli smo dobro. Ovo sada je, sačuvaj Bože, ovo ne valja” , rekao je drugi mještanin Gračanice.

Kosovo je danas područje nezadovoljnih ljudi, izjavio je poznavalac političkih prilika na KiM, Aleksandar Gudžić.

“Izneverena očekivanja. Bilans 16-godišnje ‘nezavisnosti’ kosovskih Albanaca koji su očekivali i nadali se da će im krenuti nabolje. To se nije desilo”, kaže Gudžić.

Prema njegovim riječima, Kosovo je danas tamni vilajet, crna rupa Evrope, područje odakle ljudi žele da pobjegnu.

“Ukoliko ovako nastave političke elite, Kosovo će na kraju ispasti ničija zemlja”, kaže Gudžić.

On je dodao da prištinska vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem svoju politiku zasniva na ekstremnom populizmu i nacionalizmu.

“On želi da se predstavi svom biračkom telu kao čovek koji će završiti sa srpskim prisustvom na KiM i uraditi sve što prethodne političke elite nisu uradile. Aljbin Kurti je političar koji se otrgao kontroli. Strpljenje za njega su izgubile i međunarodne diplomate. To je američki ambasador jasno i nedvosmisleno rekao. Ukoliko on nastavi ovako, Kosovo može doživeti sudbinu Iraka, Avganistana i onih država koje su Amerikanci ostavili na cedilu”, rekao je Gudžić.

Parlament u Prištini je 17. februara 2008. godine na vanrednoj sednici jednostrano proglasio nezavisnost. Za tu odluku glasalo je svih 109 albanskih poslanika. Danas tzv. Kosovo kao nezavisnu državu ne priznaje više od 100 zemalja, uključujući pet država članica Evropske unije – Španija, Kipar, Slovačka, Rumunija i Grčka.