Nekadašnja rukometašica bila na pragu svijeta a danas radi u pekari: Muža joj ubili 15 dana nakon rođenja ćerke

“Krenula sam u ovaj posao jer mi je bilo dosadno. Iz sporta sam izašla prezasićena, u rukometu sam bila 45 godina i pauze sam pravila samo kad sam rađala djecu. Loptu više nisam mogla da pogledam. A i htjela sam da se odmorim. I odmarala sam se, a korona je produžila odmor.

Nakon sportske karijere, željela sam da radim nešto. Moj kum Radivoje Korać rekao mi je da otvara pekaru sa još dvojicom saradnika i pozvao me da budem četvrti partner. Prihvatila sam. Radila sam, prodavala peciva i kruna s glave mi nije pala, jer ipak sam ja krunisana kraljica. Svidjelo mi se. Ništa mi tu nije bilo strano. Radilo se dosta, ali bila sam u kontaktu s ljudima, što mi je prijalo jer sam oduvek timski igrač. Kada se ta naša četvorka razišla, uz pomoć drugog prijatelja, Gagija, iznajmila sam prostor i otvorila svoju pekaru. Samo kvalitet je važan. Nikada ne bih davala proizvode od juče. Nisam ni skupa. Burek se sviđa mušterijama. Imam stalnu klijentelu. Ne planiram da se obogatim od pekare, niti to mogu”, rekla je ona.

U početku je radila sama, ujutru od pet do kasnih poslepodnevnih sati. Savladala je sve, rad na kompjuteru, nabavke, mešenje, pečenje peciva…

“Sada imam i kuvaricu Cacu i u pekari nudimo i gotova jela.

Čujem ljude kako govore: “Ne mogu da vjerujem da me služi Ceca Kitić”. Ja ne služim već prodajem pecivo i kažem: “Izvolite.”

A šta i ako služim? Bila sam najbolja na terenu, ali nikad nisam živjela niti živim za prošlost. Djecu sam vaspitavala da se ne živi od stare slave. Idem danas misleći na sjutra i ne obazirem se na juče. I uživam u svom poslu.

Djeca su joj danas velika: sin Nikola zaposlen je na aerodromu, ćerka Sandra je na kruzeru u Nemačkoj, a sa starijom Marom radi u pekari.

“Mara mi pomaže u pekari, a Saška od 18 ne živi sa nama već je odlučila da bude samostalna. To je bio naš dogovor u kući. Ko želi, može da se osamostali kad napuni 18 i da živi svoj život, ne na račun mame. Mama je tu da pomogne. A ako odlaziš, moraš da se snađeš. Ukoliko ostaješ sa mamom, onda pravila moraju da se poštuju jer kod mame živiš na “all inclusiveu”. I Nikola je rano otišao od kuće, dok je Mara najviše vezana za mene.

Često joj kažem: “Ajde, Maro, udaj se, daj mi malo prazan stan, da mama živi malo.”

Ona za mene kaže da sam Alisa u zemlji čuda, da sam retro, da previše verujem ljudima i da neko, ona, mora da me čuva. Kada ona radi u pekari posle podne, a ja sjutradan ujutru, ostavi mi poruku: “Mama, volim te” ili “Želim ti divan dan” – ispričala je za “Gloriju”.

“Ja imam nacionalnu penziju, od nje mogu normalno da živim, ali zašto da ne radim kad mogu? Ćerka Mara mi pomaže, imamo i radnike. Kupci me zbunjeno gledaju, neko prokomentariše da ličim na rukometašicu Cecu, pa ja u šali kažem da sam ja mlađa i ljepša od nje. Voljela bih da posao procvjeta, pa da jednog dana imam lanac pekara, pošto je hrana izvrsna. Ja radim sa radnicima sve što treba, šta ne znam, naučim”. izjavila je Ceca za “Svet”.