„osnov političke borbe za opstanak Srba na ovim prostorima“
Skupština Srbije usvojila Svesrpsku deklaraciju
Skupština Srbije usvojila Svesrpsku deklaraciju
Za Deklaraciju je glasalo 139 poslanika, protiv je bilo njih devet, a šest poslanika nije glasalo.
Deklaracija je proglašena na „Svesrpskom saboru“ u Beogradu, a pošto je već usvojena u parlamentu bh. entiteta Republika Srpska, uslijedilo je i njeno usvajanje u Skupštini Srbije.
Vučević je tražio podršku svih poslanika za njeno usvajanje, ukazujući da pred poslanicima nije partijski, nego „narodni program“ u čijoj izradi su učestvovali svi „ključni činioci“ društva.
Opozicioni poslanik Radomir Lazović Zeleno-lijevog fronta predloženu Deklaraciju nazvao je „nacionalističkim pamfletom“.
Deklaracija sadrži 49 tačaka u kojima se, pored ostalog, navodi da srpski narod predstavlja jedinstvenu cjelinu.
U Deklaraciji se navodi da Sabor ne podržava Rezoluciju o genocidu u Srebrenici koja je krajem maja izglasana u Ujedinjenim nacijama.
U tekstu se, između ostalog, navodi i da Sabor smatra „neprimjerenim“ postavljanje visokog predstavnika u BiH suprotno aneksu Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Konstatuje se da je Dejtonski mirovni sporazum „trajno i bitno narušen“, te se pozivaju svi međunarodni akteri da se vrate njegovom poštovanju.
U Deklaraciji se navodi da je Sretenje 15. februar Dan državnosti Srbije i Dan državnosti Republike Srpske koji treba ujedinjeno i zajednički proslavljati.
