Tužna ispovijest Bobana Rajovića: Nekada je imao samo za kiflu i jogurt, spavao u autu

Kao dječak je bio dobar u fudbalu, ali kako se često selio, nije postao profesionalni sportista.

“Pa imao sam tu, da kažem, ili sreću ili nesreću, što smo se puno selili, prvo Danska, pa Berane, pa Podgorica, pa Beograd i tako dalje, tako da nismo stalno bili stacionirani na jednom mjestu i u jednoj sredini. Onda sam svojevremeno igrao fudbal, tada za mladu reprezentaciju, ustvari pionirsku reprezentaciju Crne Gore, eto, te selidbe su učinile to da ta karijera nije uspjela, zato što su me u Beranama molili da ostanem tu u manjoj sredini, da se tu razvijam, a nama je kuća tada izgorjela, pa smo morali da nađemo novu sreću, otišli smo u Podgoricu”, kaže Boban.

Počeli su da zidaju kuću, ali nije bilo dovoljno para, zbog čega su otac i on ponovno otišli u Kopenhagen.

“Sa 16 godina sam se vratio u Dansku sa ocem, a dva brata i majka su ostali u Podgorici. U istoj toj kući koju smo krenuli tada da gradimo. Jednostavno je otac tada kad se odselio, ili kad nas je sve odselio iz Danske u bivšu Jugoslaviju, tada je bio ubijeđen da se više nikad neće vratiti u Dansku i bukvalno je i poništio sve svoje papire gore. Imali smo taj, nekad možda i najjači, jugoslovenski pasoš koji je bio vrlo, vrlo respektovan u to doba i nikad mu nije bilo ni na kraj pameti da ćemo nekad morati da se vratimo, međutim, kao što sam rekao, ja sam imao 16 godina kad sam se vratio s njim i jednostavno sam počeo da radim tamo i da pomažem njemu i on meni, naravno”, priča Boban Rajović.

U jednom trenutku svog života živio je “punim gasom”, i danas pamti riječi oca posle čega se i smirio.

“I to je on uradio na jedan vrlo mudar način. Nekom pričom sa strane. Pazite, moram priznati da sam ja opet bio taj, opet kažem srednji, ali možda i najnemirniji od tri brata i onda je on tom nekom pričom, zaista je puno pričao sa mnom, ja sam to, ustvari, tek sad u ovim zrelim godinama ukapirao. Tada mi je mnogo dosadna bila ta priča, a on mi je punio glavu svaki dan šta je zdrav razum, šta je zdravo razmišljati, šta je biti dobar čovjek, sačuvati obraz i tako dalje. I usmjerio me upravo na taj put da nađem zdravo čeljade, što bi mi rekli, poštenu djevojku iz poštene porodice, “Pa sine, s kim ću ja sjutra da pijem kafu? Ko će moj prijatelj da bude? Moraš da razmišljaš i o tome”. Bog mi je podario pravu osobu pored mene, zahvaljujući njegovoj priči, a zahvaljujući nekoj sudbini, naravno”, kaže Boban.

I pjevač ima petočlanu porodicu danas, baš kakva je bila i njegova. On ima dvije kćerke i sina sa suprugom s kojom je dugi niz godina u braku.

“Imao sam 20 godina kad sam se oženio, znači 6. decembar je bio, a ja sam 25. decembra napunio 21 godinu. Gaga moja je imala 19 godina i to se desilo tako što smo se mi poznavali. Njen brat od strica je bio moj najbolji drug tada, i družili smo se, i desilo se da sam se zaljubio baš u njegovu sestru, što je njemu bilo malo krivo, kaže, “hiljadu žena, našao si baš moju sestru”, tu je malo došlo do konfuzije između njega i mene”, iskren je Boban koji otkriva kako je Dragana pobjegla kod njega.

Boban Rajović je sa suprugom Draganom otišao u Dansku gdje je vozio taksi, ali želio je da uradi nešto po pitanju svog profesionalnog života. Došao je u Beograd u želji da dođe do svog mega hita, ali u jednom trenutku u razgovoru sa suprugom koja je ostala u Danskoj rekao joj je “Sad ću baš da svratim u pekaru da vidim da li imam za kiflu i jogurt”

Bilo je noći kada je umjesto u toplom krevetu bio u kolima.

“To je bilo kad smo se vraćali iz bioskopa moj prijatelj Đizo i ja, ustvari odgledali smo film pa sam ja krenuo kući. Tad sam živio u “Gospodara Vučića”. Živio sam u jednom stanu gdje je živela jedna baka na donjem spratu, a ja sam živio iznad nje i ona je ložila šporet, međutim, ona kad zaspi drva se ugase i samim tim ja nemam toplotu gore. Bilo je strašno hladno, decembar mjesec i tada sam se vraćao kući i onda pričam sa ženom i ona kao neku priču, a ja kažem sad ću baš da svratim u pekaru da vidim da li imam za kiflu i jogurt i onda sam se smijao. Rekao sam bukvalno sam imao toliko i ona kaže: “Zašto ne dođeš da ovdje živimo kao ljudi, voziš taksi, čovječe, mučiš se”. Ali sve je to uzalud, ja sam toliko vjerovao u sebe, ja sam znao da ću da napravim to”, kaže iskreno Boban.