Skip to main content

štiti li naše domove od bakterija i toksina

Da li će gosti treba da se izuvaju?

Da li će gosti treba da se izuvaju?


Sezona je slava, bliži se Nova godina i Božić, a ljudi koji imaju visoke standarde u pogledu higijene svoga doma suočeni su sa večitom dilemom da li od gostiju da zahtijevaju da se izuju na vratima, posebno u situacijama kada su svečano obučeni. Isto tako, i gosti su često u dilemi da li domaćini od njih očekuju da hodaju bosi.
Sezona je slava, bliži se Nova godina i Božić, a ljudi koji imaju visoke standarde u pogledu higijene svoga doma suočeni su sa večitom dilemom da li od gostiju da zahtijevaju da se izuju na vratima, posebno u situacijama kada su svečano obučeni. Isto tako, i gosti su često u dilemi da li domaćini od njih očekuju da hodaju bosi.


Da li će gosti treba da se izuvaju?
Ilustracija, foto: Pexels

U jednoj epizodi serije Seks i grad iz 2003. godine, Keri (Sara Džesika Parker) je otišla u posjetu prijateljici koja je dobila bebu i morala je da ispred vrata izuje svoje „Manolo Blanik“ cipele od 485 dolara, da bi zatim otkrila da su joj ukradene.

Ova epizoda je u stvari trebalo da se bavi problemom samaca i osoba koje imaju porodicu i djecu, ali je na kraju pokrenula debatu oko obuće i higijene doma – da li postoje validni dokazi da izuvanje cipela zaustavlja širenje klica po kući.

„Apsolutno“, tvrdi profesor Gabrijel Filipeli, sa Univerziteta u Inidijanapolisu i direktor Instituta za životnu sredinu Univerziteta Indijana.

„Možemo da ustanovimo sve vrste bakterija, ali prije svega neke od kojih najviše strahujemo, kao što je ešerihija koli koja izaziva grčeve u stomaku, dijareju i povraćanje“, kaže profesor. „Rađene su studije u kojima je analiziran sadržaj sa đonova cipela i skoro 99 odsto uzoraka je bilo pozitivno na fekalni materijal.“

Teški metali i još mnogo toga

Međutim, bakterije nisu jedina opasnost koja se nalazi zajedno sa prašinom i prljavštinom koja okružuje bilo seoske ili gradske domove, bašte i parkove, napominje dr Džil Lit, profesor ekoloških studija na Univerzitetu Kolorado, koja trenutno radi kao viši istraživač na Institutu za globalno zdravlje Barselone.

Da li je dovoljan otirač ili mora izuvanje

„Studije su pokazale da se u urbanim sredinama gdje je zastupljena starija gradnja, u kuću sa prašinom sa cipela unosi i dosta olova. Druge studije su pokazale da ostatke pesticida možete unijeti iz bašte preko cipela.“

Teški metali poput olova i bakra i cinka prožimaju tlo urbanih parkova i ulica decenijama, dok nivoi pesticida mogu biti izrazito visoki u ruralnim poljoprivrednim područjima, dodaje profesorka Lit.

Metoda „tri kofe“

Ukoliko želimo da što temeljnije očistimo svoj dom, stručnjaci preporučuju takozvani metod tri kofe.

Pripremite jednu kofu sa univerzalnim rastvorom za čišćenje, drugu sa čistom vodom za ispiranje i praznu kofu.

Na tržištu se nalazi dosta sredstava koja se reklamiraju kao superstelirizatori, ali ako i jesu odlični u ubijanju bakterija, obično nisu dobri za ljude. Svako sredstvo koje ima izrazito jak miris trebalo bi izbjegavati.

Krpu najprije umačemo u rastvor za čišćenje, a višak vode cijedimo u praznu kofu i počinjemo da brišemo počevši od najudaljenije tačke od ulaznih vrata, Zatim to isto uradimo koristeći čistu vodu, a krpu cedimu uvijek u praznu kofu.

Kadsa se voda isprlja ili sa svakom novom prostorijom, treba uzeti čistu.

Kuće izgrađene prije 1978. najvjerovatnije sadrže boje na bazi olova, koja se ljušti, kruni i raspada u opasnu prašinu, kažu stručnjaci. Ne postoji bezbjedan nivo olova u bilo kom uzrastu, ali djeca su posebno osjetljiva na toksične efekte teških metala i pesticida zbog veličine i blizine zagađivača dok puzaju, kotrljaju se i igraju po podu.

„Za mališane, ruka u ustima je jedan od primarnih načina na koji su djeca izložena toksičnim supstancama i uzročnicima zaraznih bolesti“, napominje dr Lit.

Prvo potiranje podova

Prije nego što zamolite ljude da skinu cipele, potrudite se da kuću što je moguće više očistite od prašine, savjetuju stručnjaci. Ne preporučuju usisavanje ili čišćenje metlom, jer će to samo da uskomeša sve toksine i pošalje ih u vazduh. Umjesto toga, savjetuju da se latimo mokre krpe ili savremenije varijante briska sa ugrađenom prskalicom. Koliko god nam se činilo da je kontraproduktivno dodavati vodu u prljavštinu, to je zapravo najbolji način da uklonimo toksine, tvrdi dr Džil Lit.

Isto važi i za bilo koju horizontalnu površinu, napominje profesor Filipeli, ali upozorava da se klonimo perjanog praška u borbi sa prašinom.

„Redovnije čistite horizontalne površine vlažnom krpom – prozorske okvire, stolove, stočić za kafu, sjedišta stolica i drugi namještaj.“

„Najveća koncentracija klica je u predsoblju i opada kako se udaljavate od ulaznih vrata“, navodi dr Lit. „Tepih zadržava mnogo prašine, tako da bi to bila jedna od stvari koju bi trebalo ukloniti ukoliko ste zabrinuti zbog prašine i potencijalnih zdravstvenih problema.“

Područja pokrivena tepihom treba usisati uređajem koji ima visokoefikasni filter za čestice vazduha ili HEPA filter, a ne usisivačem bez vrećice. Kesu ili filter treba baciti u kontejner kada završimo sa usisavanjem.

Ipak treba imati obzira prema gostima

Izuvanje cipela na vratima možda je najbolji način da ograničimo ulazak klica i potencijalno toksične prašine, ali to ne znači da ne treba da mislimo na udobnost svojih gostiju, napominje profesor Filipeli. Zato bi promišljen gest bio da obezbijedimo perive papuče ili neklizajuće čarape za goste.

„Ne volim da šetam bosih nogu po kući i držim neke tople papuče na svojim ulaznim vratima. To rade u mnogim drugim kulturama“, napominje profesor.

„Idite u bilo koje azijsko domaćinstvo, ili bliskoistočno, i uglavnom ćete na vratima vidjeti malu kutiju sa perivim papučama. Od gosta se očekuje da se izuje i obuje ponuđene papuče“, objašnjava profesor Filipeli.



Komentari

Subscribe
Notify of
0 Komentara
Oldest
Newest Most Voted
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare

Povezani članci