Od 2030. godine u EU samo obnovljiva ambalaža

Želja je Evropskog parlamenta da planine smeća koje stvaraju Evropljani do 2040. godine smanji za bar 15 odsto.

Prije svega su se okomili na „sitnice“ u ugostiteljstvu – ali i one se nakupe na više tona godišnje: besmisleno mala pakovanja šećera, začina, ali i kečapa ili putera koje dobijamo u hotelima od 2030. više neće biti dozvoljena ako nisu samo od čistog papira. Takvo pakovanje možda jeste higijensko, ali ne samo da to proizvodi otpad, već se i razbacuje hrana. Mnogima je na primjer jedno mini-pakovanje putera malo, a dva previše, pa ostatak završi u đubretu.

I u prodavnicama više neće biti dozvoljeno pakovanje u plastiku voća i povrća sa sadržajem koji je manji od kilogram i po. U istoriju bi trebalo da odu i tanke najlonske kese u koje se stavlja roba kupljena u prodavnici, baš kao i folija kojom se umotaju koferi pre puta avionom.

Ima i izuzetaka

Evropski parlament u načelu želi da se koristi samo obnovljiva ambalaža, a evroposlanica iz redova socijaldemokrata Delara Burkhard uverena je da će „novi propisi EU o smanjenju količine ambalaže dovesti to toga da kanta kućnog smeća neće tako brzo da se napuni“.

Tu je, međutim, i problem čak i kod nesporno ekološki prihvatljivih načina pakovanja: u Francuskoj su se digli na noge proizvođači sireva, jer su uvjereni da će na primer sir bri pravu svježinu da zadrži jedino zamotan u papir i u kutijici od drvenog furnira. Zato su, ipak, u novi propis EU uvedeni i izuzeci za drvo i vosak.

Još je veća nepoznanica kako će se u svim članicama EU uvesti sistem kaucije za plastične flaše. To je stara boljka, jer iako kupac plaća kauciju koja mu se vraća, ipak se zastrašujuće velika količina flaša više nikad reciklira. A pitanje je i da li će ikad da profunkcioniše sistem po kojem bi za flašu kupljenu u Portugaliji kaucija mogla da se naplati npr. u Rumuniji ili Estoniji.