Skip to main content

korisni savjeti

Šta se dešava u tijelu kada jedemo prebrzo: To može izazvati brojne nelagode i zdravstvene probleme

Šta se dešava u tijelu kada jedemo prebrzo: To može izazvati brojne nelagode i zdravstvene probleme


Ljudi koji (pre)brzo jedu, uzimaju velike zalogaje i brzo gutaju pa slina i enzimi ne stignu da “podmažu” hranu i “razbiju” je na manje dijelove prije nego što dospije u želudac. Kada brzo jedemo takođe gutamo puno vazduha što može uzrokovati gasove i nadutost.
Ljudi koji (pre)brzo jedu, uzimaju velike zalogaje i brzo gutaju pa slina i enzimi ne stignu da “podmažu” hranu i “razbiju” je na manje dijelove prije nego što dospije u želudac. Kada brzo jedemo takođe gutamo puno vazduha što može uzrokovati gasove i nadutost.


Šta se dešava u tijelu kada jedemo prebrzo: To može izazvati brojne nelagode i zdravstvene probleme
Foto: Freepik/stockking

Ali prije svega, posljedica brzog jedenja može da bude veliki osjećaj nelagode, problemi s varenjem i pojava refluksa, simptoma prilikom kojeg dolazi do svojevrsnog vraćanja hrane i želučanih sokova iz želuca nazad u jednjak.

– Varenje počinje već u ustima i kada jedemo prebrzim tempom hrana se ne stigne ‘razlomiti’ na sitnije dijelove i pravilno probaviti pa učestalo brzo jedenje može uzrokovati refluks. Hranu je prije gutanja potrebno dobro prožvakati, a koliko puta ćemo jedan zalogaj prožvakati zavisi od toga koju hranu jedemo te o veličini zalogaja. Dakle, to može biti 3, 5, 7, 10 puta – ističe profesor dr Marko Duvnjak, specijalista interne medicine i uže specijalizacije iz gastroenterologije i hepatologije.

Još jedan problem prebrzog jedenja koji može uzrokovati debljanje je taj što pojedemo više nego što nam zapravo treba da bismo bili siti. Kada hrana uđe u usta, tijelo signalizuje probavnom sistemu da je hrana na putu, a kada pojedemo dovoljno, želudac signalizuje mozgu da je vrijeme da prestanemo da jedemo.

Međutim, ako jedete prebrzo, propustićete te signale, ali ako usporite, mozak će imati dovoljno vremena da primi signale i da prestanete jesti kada shvatite da ste siti. Istraživanja su takođe otkrila da ljudi koji jedu sporije unose manje kalorija i duže se osjećaju sitima.

Jedite tokom cijelog dana

Ova navika zahtijeva planiranje, ali je nepobitno najvažniji korak. Vodite računa o tome da jedete sve redovne obroke i međuobroke te da se vaša ishrana sastoji od uravnoteženog unosa bjelančevina, vlakana i masti.

Nikada nemojte dopustiti da prođe više od tri ili četiri sata bez da pojedete nešto. Na taj način kontrolirasaćete znakove gladi i nikad nećete biti pretjerano gladni. Pročitajte i 10 pravila svih dijeta koje donose rezultate.

Izbjegavajte da jedete s nogu

Jedete li trčeći na idući sastanak takođe možete da “prevarite” signale sitosti. Osim toga, šanse su veće da ćete pojesti nešto što nije baš hranjivo. Dok jedete, trebalo bi da radite samo to jer ćete se na taj način fokusirati isključivo na hranu i na to koliko jedete.

Izbjegavajte da vas nešto ometa dok jedete

To uključuje TV, “skrolanje” po mobilnom telefonu, pa i odgovaranje na mejlove. Izdvojite 15 minuta i na miru pojedite obrok, prenosi Ljepota i zdravlje.

Koristite čula

Spustite pribor za jelo između zalogaja i fokusirajte se na okus, miris, pa čak i zvuk hrane te na to kako se osjećate dok jedete određenu hranu. Jedenje treba biti proces u kojem uživamo, a kada se svim čulima fokusirate na taj proces, trebate jesti sporije i maksimalno uživati u svakom zalogaju.



Komentari

Subscribe
Notify of
0 Komentara
Oldest
Newest Most Voted
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare

Povezani članci