Knežević: Treba da vaskrsnemo kao narod

“Ali da bi sin Božiji vaskrsnuo treba i mi kao narod da vaskrsnemo u moralnom, društvenom, duhovnom, materijalnom i sveukupnom smislu. Plašim se da kojim slučajem raspeti Hrist odluči da posjeti Crnu Goru, malo bi ga ko od nas prepoznao u ovoj jurnjavi za prolaznim, što je možda i utješnije u odnosu na onog inkvizitora iz Sevilje o kom Dostojevski piše, koji je ljudima presuđivao u ime Gospoda, a onda kad je vidio Gospoda, istjerao ga je iz grada zaprijetivši mu da će ga ponovo razapeti jer mu kvari posao.

Nažalost, načela globalnog sela i geopolitika jačeg u tom selu sve više se nas dovode u stanje svejednoće i udaljavaju od principa humanosti i žrtve za bližnjega svoga. ‘Ako nema Boga, onda je sve dozvoljeno‘, opet je negdje zavapio Dostojevski, ali Boga će biti iako ne bude nas. Što znači da nije sve do Boga, nešto je i do nas. Zato nije dopušteno ćutati ili se skrivati iza baroknih rečenica, kad svi očekuju da čuju glas razuma i srca, kad nije dovoljno jednom godišnje pomenuti Kosovo i Metohiju i naš stradalni narod na svetoj zemlji koji svojim ostankom čuva Visoke Dečane, Pećaršiju, Gračanicu, Devič, prizrensku bogosloviju”, naveo je Knežević.

Pita ima li naroda na Zapadnom Balkanu koji je u prošlom, ali i ovom vijeku više postradao nego što je naš?

“I ko onda ima pravo da ćuti od ovih koji treba da govore, dok nas krčkaju u karakazanu genocida na tihoj vatri UN-a ? Našu crkvu su označili kao ideologa i inspiratora građanskog rata u bivšoj velikoj državi, i sad je preostalo da joj za desetak dana udare i pečat genocida, i pošalju uputstvo kako od sad treba da se pišu tropari, koga spomenuti u molitvama i nad kime ne treba služiti opelo. Zato čekam taj glas prvopozvanih, vapaj, svejedno, samo neka se čuje, makar jedino mrava trgnuo iz sna, posle kojeg bi mrav urliknuo: ‘Dosta je više‘! Hristos Voskrese! Vaistinu Voskrese”, napisao je Knežević.